Punjači za baterije-akumulatori-mjerni instrumenti

Svakog dana se nešto novog naučim, naravno to sam zahvalan svim svojim učiteljom hehe.
A žao čoviječki um nakon nešto vrijemena, kad nešto priučeno ne upotrebiva redovito, počinje zaboravljati. A svejedno nasveti ponekad dobro dojdu.
JEr o struji dosta veze nemam, spajanje diode na punjačima prepustijo budem stručcnjacima hehe. A što se tiče oko automatskog osigurača, kojem vrijedi samo napon, zaista nisam znao. Zanimivo.

TV319K, Vica bi, predpostavljam imao onda punjač automatski snage, predpostavljam negdje više od 50 A, pošto jugo 45 imao alternator od 45 A(po mom siječanju-nisam siguran), a njega da vežeš na akomulator tekom anlasovanja, mogao bi dosta pomogniti. BAr ak to stvar pustiš prije samog anlasovanja letjeti bar 5 minut!. Ostaviš to na kablovima i pokreneš. Bilo bi sigurno efekta.
U pravo zbog takvih situacija napraveni su pametni punjači, koji tekom mirovanja vozil oddržavaju akomulator u 100% kondiciji. Oni nadomeste sve to, o čim pričamo i izbijegavajo situacije težkih zagona uz pomoč bilokakve pomoči.

Sad objavljam, da Voltomat, za kojeg sam posmatrao, da je zaspao, radi. Napunijo bez problema jedne nove rechargeable baterije. Izgleda, da je kod mene problem u baterijama i ne u punjačima. Sad imam puno punjača ,al zaista neznam, gdje za vraga je još jedna Varta, za koju sam uložijo reklamacijo, da jo iztestiram, možno, da ni ona nije uništena. Predpostavljam, da u trgovini je nisu ni izprobali

Raider1
U vezi  Vica i njegovog alternatora, kojega bi ganjao sa nečim , dobio bi maksimalno kako ti pišeš,   negdje oko 50A, ako mu je nazivna snaga 45A, …..ali na žalost kratkog vremena, jer to je za njega previše…… Obično za sve se uređaje piše maksimalna snaga kao vrijednost 100%, ….ali to nije preporučeno tako konstantno opteretiti, jer jednostavno ne mogu podnijeti takav 100% režim rada a gdje i veće opterečenje i duže vrijeme, jednostavno izgore…. Zato preporuka je da se svi strojevi, a i praksa,  koriste do 80% nazivne snage, radi dobrog i dugog  vremena trajanja, tj.  Isplativosti  rada.
Znači  punjači  rade, super , ….sad si bez brige.

TV 319. Da. I ja sam tisti, koj gleda, da ima stroj još nekvu rezervo pa gdje god bilo. A njo treba uzeti u obzir i kod kupnje stroja-aparata.
Ak pričamo o inovaciji koju predlagao VICE, mislijo je on, da je to tak ooptereten samo za vijek startavanja vozila. A inače bar nekvi punjači imaju zaštito prema preopterečenju kod punjanja, kao sam primer kazao mog malenog Boscha, koj osiguran bimetalom. Dal imaju alternatori osiguranje na preopteretenje neznam. 100% znam, da ne smiju raditi bez prikačenog akomulatorja. Jer to u uputstvama piše. To se dobro sijetim. Pisano bilo u SR-HR jeziku, da može "doći do oštečenja regulatora napona"!.

Ma meni je namera jer vrlo cesto se desi poprazan akumulator prilikom popravki pa mi je problem cest a za starter vece snage imam kod drugara bas za tu namenu koji je vece snage jer traktore bez problema pali. Ali sam alternator mnogo brze dopuni totalno ispraznjen akumulator i nemislim dal ce sta crci jer ima jaku regulaciju a bice snage barem 70-80 A a mozda i veci. Vec sam imao takvo nesto uradjeno dok mi nisu pokrali radionicu pa su makli i to. Dobra je stvar jer i u samom verglanju potpomaze i podizanjem napona tako da je to vec isprobano na manjim vozilima jer nekad vrlo malo treba a za toliko alternator doda i plus stalno dopunjava dok odmaram i alnaser.Nekad mi je bitno i toliko malo sto klasicnim punjacem nemogu dobiti

Danas sam u KTC-u videl jedan punjač s dva režima rada. Jedan režim je za akumulatore do 60Ah, a drugi za 40-120 Ah. Cijena oko 350 kn (45 eura).
Piše da ima dijagnostiku, zaštitu od pregrijavanja i zamjene polariteta. Ja ga ne trebam pa nisam detaljnije gledal. Kutija je otpilike 220x300x350 mm. Nisam se sjetil kaj bi ga pofotkal.

Vlado, vidim da se dosta kužiš u struju, a u prethodnim postovima spomenuo si aparat za varenje, pa mi je sinula ideja...naime, poznato mi je da je aparat za varenje ništa više nego transformator kojem je nazivna struja rada jednaka struji kratkog spoja. Uobičajeni aparati za varenje imaju izmjenični napon na izlazu, a aparati za TIG zavarivanja (dostupan mi je jedan takav, Uljanik IRA 200), imaju ispravljen napon na izlazu, istosmjerni napon. Nikada nisam mjerio o kojem se naponu radi, dali ti je poznato koje su uobičajene vrijednosti izlaznog napona aparata za varenje? Ako bi bio 12-estak volti, dali bi se tim aparatom mogao upaliti npr. traktor? Max struja tog aparata je 200 A. Voltmetar mi je pregorio dok sam eksperimentirao pa nemam čime izmjeriti...

Pozdrav Tomo Požega
Da poprilično još pamtim oko struje, jer sam bio na radnom mjestu održavanju, pa sam imao dosta “igranja“ sa strujom. Za standardni aparat za varenje to ti sa sigurnošću mogu reći da mu je izlazni vršni napon, oko 48V izmjenične struje, sa tim da kod samog varenja napon pada i onda napon varenja je se kreče negdje oko 30V. U vezi TIG aparata ne znam koliki mu je izlazni i radni napon, ali sam mišljenja da su negdje blizu ako ne i isti. Ovo što ti je palo na ideju, nemoj se “igrati“ jer ja sam nešto takovo i napravio, ali je bio u pitanju obični aparat za varenje, profesionalni, ….mislim Uljanik proizvodnje, izlaznih čak 500A i nabavio sam četiri diode, ispravljač, (500 amperske diode , što su koristili stari tramvaji, a hladnjaci za njih su bili aluminijski radijatori)) i napravili smo starter sa tim aparatom, ….ali koristili smo ga samo za pomoć startanja za kamiona sa anlaserima 24V zimi …..samo se je moralo jako paziti kad se je startalo, tj. Uključivati taj starter već kod samog startanja. Čak se i eksperimentalno jednom riskirali startati i 12V stari IMT traktor, ….ali što se je desilo, ….alnaser je izdržao i okrenuo bez problema, ali….se je akumulator razletio, eksplodirao od najednom dobivene struje. Tako da sa tim se i nije baš igrati, jer mogu biti gadne posljedice…..jer zamisli da pokreneš taj starter, a ne startaš, a struja se preko klema zaleti u akumulatore, ….može biti…. Boooom, ..od trenutnog kratkoga spoja u ćelijama…. Moj savjet i iskustvo je samo pomoći kod paljenja sa prije malo dopunjenim akumulatorom i eventualno sa još prikopčanim malo jačim punjačem, koji ima zaštitu ali ne velike snage, tek do maksimuma 20% nazivne snage, jer ako se ne uskladi vrijeme startanja i “pomaganja“ još se više pokvari akumulator jer se u njega “ubrizgava“ velika struja i deformiraju, čak i gore ćelije. Eto malo samo poduži….

Tomo Požega
Postoji jedino rješenje za samogradnju takovog uređaja,….i to smo nekad napravili, …od staroga aparata za varenje, Varstroj, isto profi,….kad je izgorio sekundar na trafou, a imao je na sekundaru namotaje od aluminijskih traka, pa smo putem izračuna, kod ponovnog premotavanja napravili  paralelne izlaze  18V, ….skoro polovica namotaja sekundara i onda spojili taj zaseban “ispravljač“ od tih dioda, ….onda smo koristili za zimsko  pomoćno  startanje vozila…..mislim da to još negdje i postoji,  u nekad mojoj firmi,  ali više se ne koristi sa tim. Jer sad su na tržištu dostupni gotovi takovi starteri.  Eto toliko oko toga, možda i previše.

Ima kod mene drugar stari svajs aparat koji ujedno radi i kao punjac i starter. To je jedno vojno lice napravilo par komada ali i dan danas rade. Sa starterom se nije igrati jer je kolega vec naveo probleme do kojih moze doci. Najbolja solucija je ograniciti vreme startera da nikako vise od 10 sekundi nepuni. To su imali jedna serija Rumunskih bimetalnih punjaca sa starterom male snage ali je i to nekad dovoljno. Imao je bimetal koji je posle 10 sekundi startovanja izbacivao automatski. Zato mi se svidja mnogo vise opcija sa alternatorom jer vecinom su to mnogi praktikovali kod startovanja sa kablovima i drugim vozilom. Velika razlika se pojavi sa samo dopunskim akumulatorom ili sa upaljenim vozilom koje stalno dopunjava. Ja sam barem tako radio

Vica022, ….da dobro si to rekao, poznato mi je dosta oko toga, pomaganjem  sa dodatnim akumulatorom, kablovima, ili dopunskim alternatorima, koji nemaju takovu snagu, tj. Ne prelaze  oko maksimuma 20% nazivne snage akumulatora,  je, po mom mišljenju i iskustvu, skoro bezbolno i to je ok. To što tvoj drugar radio u spoju  sa bimetalom, to je uredu dok bimetal kod takovog jakog  naprezanja ne zakaže, ne zalijepi se, ili stopi, pa sklopka obično ostaje uključena, jer to je on imao regulaciju preko primara. Bolja je verzija vremenski prekidač, sigurniji, koji izbaci nakon određenog vremena i oslobodi sklopku,  jer sklopka, kad je bez napona je  otvorena, tj…bez spoja, … tako smo mi nekad radili određene sklopove, i za drugo, kao na pr: dodatno osiguranje kod teških preša.  No to je već druga tema.

Poštovani forumaši
Evo malo tek informacija oko dioda,  izgleda ,  primjena  i njihovih karakteristika u grubo  ( koje se nalaze u  ispravljačima, alternatorima i sl.) ….  Na prvoj slici tek da se vidi razlika u veličini……. Druga slika:  diode (2)  takvog izgleda su snage do 30-tak Ampera, nalaze se u jačim ispravljačima,  dioda (3) takvoga izgleda su isto snage do 30-tak Ampera, koje s nalaze uprešane na diodnoj ploči u alternatorima, dioda (4) takovog izgleda do 15-tak Ampera, nalaze se u slabijim ispravljačima, diode (5) takovog izgleda snage do 1-og Ampera, nalaze se obično u regulatorima punjenja alternatorima, a istu i diode izgleda (6), još manje snage. …..  Treća slika: br: ( 1)  su te dioda 500 Ampera koje mogu služiti za razne namjene, ja sam ih nekad  koristio za varenje aluminija, ove su mi još ostale viška i mogu biti za prodaju. Evo malo informacije i malo reklame, nadam se da ne kršim pravilo foruma, …. Admine…??

[

Ma meze se i ovde to navesti jer to su delovi punjaca ili ispravljaca bilo koje namene samo da nerazglabamo previse jer sticemo ko zna dokle. Nekad sam se time vise baktao jer mi je struka ali odavno to neradim vise sem za svoju namenu ili nekom prijatelju. A homemade ispravljac se da napraviti ako se znaju drugi potrebni podaci

OK…neću više u detalje ,…. ma nisam znao kako se strogo treba držati pravila na forumu.

Dobro, dobro, sve ok, a i one praviš, da su dijo izpravljača, pa tema sadrži i njih.
Nekvi kod nas čini mi se kažu tome izpravljaču-pomožnom elektro pokretaču "satan". Dal sam pogodijo?
I dal mi neko može po domače- jednostavno i na kratko za kraj priče obrazložiti, što su dijode i zašto se nalaze u tim instrumentima, pošto se več postova o njih piše.

Dioda ti je poluprovodnik ili PN spoj. Obicno se rade od silicijuma a ima i od drugih metala. Jednostavno ona naizmenicni napon pretvara u jednosmerni. Jedna dioda ispravlja jednu poluperiodu a druga drugu. Zato se ubacuju najmanje dve i jedna se okrece kontra da ispravla drugu poluperiodu. Ali tu treba dosta znanja i vestine za nesto napraviti jer se mnogi podaci moraju znati.Slicno na bazi dioda su nastali tranzistori, tiristori itd. To su sa vise spojeva elementi , PNP ili NPN ili vise

Pozdrav

Ne smeta reklama možeš to i u oglasnik dolje ponoviti,  u toj temi nemam pojma tako da vam ne mogu puno pomoći, ako je dio teme u redu pišite, ako se ode van teme malo nikom ništa, nemojte previše i često van teme i ok.

Pozdrav Admin
Pitanje se je i odnosilo u vezi   tek ono “nabačene reklame“  za eventualnu prodaju dioda, jer sam mišljenja, tko je zainteresiran oko ove teme da će ovdje navratiti u pročitati to. Mišljenja  sam da inače nisam izašao van teme jer i to su sastavni dijelovi punjača, pa tko možda želi nešto više saznati, može pitati ili eventualno pročitati već napisano, ako ga to zanima, bude tu navratio. Hvala na objašnjenju.

Reider 1
Vidim,  Moderator  vica022,  ti je objasnio,  pravo školski ,  što je dioda, i sve je točno,… no ono jednostavnije objašnjenje “po domače“ , ….kad bi smo struju usporedili  kao vodu u nekom sistemu,  onda didoda u struji ima skoro istu funkciju kao i nepovratni ventil  u vodi….tj….. pušta samo u jednom smjeru struju.  LP.

I od velikih morskih talasa pravi mirno more tj. od naizmenicnog oscilovanja pravi jednosmerni. Samo sto imamo dva creva i dva nepovratna ventila ali jedan je kontra okrenut od drugog.

...točno tako

Zna se, da to učijo u školi, al ovo je dugo dugo godina nazad. Hvala.

No od zadnjeg punjenja svih akomulatora(osim autovog, koj svaki dan radi), kad sam taj punjač kupijo, ponovo sam išao pokušati prikačiti ga na njih ove dane. No poanta ove priče je, da sam shvatijo, da u tom vrijemenu zbog "nerada" akomulatori gube jako dosta struje, naravno premosorazmerno od veličine akomulatora. TAko npr se je največi od 143 Ah punijo sada do potpune punosti više od 3 sata! Al struje je toliko sagubijo ovaj mijesec dana, odkad se zadnjiput punijo.
Tako, da se vidi, što dugo stoji isto propada, kao ovo što radi.
KAd sam več išao puniti taj akomulator i imao sam na razpolago produžni kabel sa okastim kontaktima, koj se može fiksno namijestiti na vozilo, pa onda samo brzim konektorom prikačiti se na njega sa punjačem, stavijo sam ga gore na Zetora, pošto je na njega najteže prikačit punjač, jer se treba otvoriti ključevima kutijo za akomulator. Ovo je zaista super stvar. Tad sam se sijetijo na vatrogasni auto, koj je spojen slično na inštalacijo na objektu gdje stoji. Svaki luksuz je super, al ima svoju cijeno.

Raider 1
Istina, svaki luksuz je super, ali ima svoju cijenu …. Znam da Zetor ima akumulator u kutiji koja  se mora malo šarafati da se otvori. To je i dobro, jer je zaštićen od vanjskih oštećenja, a kad se puni (po potrebi) onda se može vidjeti stanje klema i prekontrolirati stanje akumulatora… No na brzinu, ako se hoće ići malo ne profesionalno, može se  plus ( +)   kliješta punjača  spojiti na onaj najdeblji kabel što ide na pokretač (alnaser) , a  minus (-) kliješta   negdje na traktor gdje nema žica, tj. na masu. I to je isto, samo bolje izbjegavati,  tako raditi,  “na brzinu“.

Upravo tamo na magnet sam obadvije kontakta namijestijo! Loša strana je to, da kad punim, zaštitno stikalo treba, da je uključeno(ono, koje prekinja minus pol). Znači, nije osiguran tekom punjenja.
Akomulator dobro je imati na očima, kad se puni i provijeriti prije spojenja tekočino. Al to se napravi u sezoni jednan put, pa treba biti sve ok. Najradije ja to napravim prije zime.

Raider1
Mišljenja sam, kad se puni akumulator da se svakako otvori i vidi što se dešava kad se puni. Iz dugogodišnje životne škole i sa posla iz firme sam vidio, da su znali preko zime (oko je zima bila jača a tekućina u njima slaba, da  nejdem  u detalje ) puknuti i koje ćelije ili popucati akumulatori od zime odozgora još dok su bili zalijevani sa crnom smolom… No kako danas ima na tržištu akumulatora svakojakih vrsta, nikad se ne zna kako se bude vremenom ponašao taj akumulator.  Pa de se kojim slučajem nešto ne desi, ( slučajem ne upali ) bolje  obratiti malo više pažnje kod punjenja.

Paznje uvek treba i bar povremeno obilaziti i pregledati. U principu akumulator sto je bolji duze se i puni. Ako je akumulator prazan i pocne da vri i obara struju punjenja posle sat vremena taj je svoje otpevao. Sto je bolji veci mu je kapacitet i duze se puni. Inace zima i duze stajanje mogu isprazniti dobar akumulator posle 3-4 meseca. Na mrazevima jakim izgubi i do 60% kapaciteta pri startu. Zato je najbolje bar posle 2 meseca mirovanja dopuniti ili cak nekom jacom sijalicom isprazniti donekle pa napuniti da jednostavno proradi