Lavanda

općenito o  uzgoju i preradi lavande

Lavande su rod biljaka iz porodice Lamiaceae. Rasprostranjene su diljem Mediterana, pa sve do Afrike i jugoistočnih predjela Indije.

Rod lavandi uključuje jednogodišnje i višegodišnje vrste, travolike vrste i grmove. Kako se radi o vrlo široko rasprostranjenoj kulturi, koja se diljem svijeta uzgaja mahom u dekorativne svrhe, ali i za komercijalnu upotrebu, lavandu nerijetko srećemo kako samoniklo raste u prirodi.

Postoje brojni kultivari lavande, koji su nastali međusobnim oprašivanjem zbog sadnje više vrsta unutar istog vrta ili nasada


Lavanda se koristi više od 2000 godina. Pretpostavlja se da riječ lavanda dolazi od rimske riječi lavare, što znači prati.

Stari su se Rimljani kupali u mirisnim kupkama u koje su dodavali lavandino ulje. Koristili su i sušenu lavandu kod crkvenih obreda i kod poroda.

Grci su isto koristili lavandu, ali više u medicinske svrhe. Poznati je grčki liječnik i botaničar Dioscorides koristio njezine ljekovite sposobnosti u ublažavanju smetnji pri disanju i kao prirodni laksativ. Mnogi su svećenici u samostanima uzgajali razne ljekovite biljke, a među njima posebno je mjesto imala lavanda. Lavanda je za vrijeme londonske kuge u 18. stoljeću korištena kao zaštita od infekcije na taj način da su je ljudi stavljali ispod nosa i tako disali. Lavanda je također bila korisna za vrijeme prvog i drugog svjetskog rata, gdje se je koristila kao sredstvo protiv boli i kod previjanja rana kao zaštita od infekcija.


Postoji 25-30 različitih vrsta lavande, a neke od njih su:

Lavandula abrotanoides
Lavandula angustifolia
Lavandula canariensis
Lavandula dentata
Lavandula lanata
Lavandula latifolia
Lavandula multifida
Lavandula pinnata
Lavandula stoechas
Lavandula viridis
Lavandula x intermedia

Najčešće vrste lavandi čija se eterična ulja mogu naći na tržištu su[2]:

prava lavanda (Lavandula officinalis, sinonimi: L. vera, L. angustifolia)
širokolisna lavanda (Lavandula spica, sinonim: L. latifolia)
španjolska lavanda (Lavandula stoechas, čita se “stehas”)
lavandini (Lavandula x hybrida), npr hvarski lavandin

Sutra postavim slike lavande moje male plantaže pozz..

Lavanda evo i moje malo lavande hibrid Budrovka







Lp pozz.

moja lavandica   

Nema se ča reč,,,,nego da se vidi trud,pedantnost,,i sve ča čovik more pokazat,,,,svaka čast na nasadu lavande,,za primijer svakome,....

hvala Zorane   

Pozdrav evo još slikica moje lavande ,ona gore prva je od mog juniora .























To su slike iz pretprošle godine ,a prošle godine bilo je trave nije bilo puno vremena za kosidbu trave ,tak je ispalo .

Jozef vidim ti to frezaš ,ili kultiviraš čini mi se da imaš finu sipku zemlju laka za obradu .

Dečki lavande su vam odlične i milina ih je gledati tako lijepe

hvala tomo522   

Admin,zemlja je laka i sipka, ovisno od vremenskih uvjeta,ja se trudim na sve moguče načine je održati u takvom stanju,frezom,kultivatorom i motikom,ako je samo malo zapustim brzo se stvrdne,okameni a tad postane nemoguča misija za bilo kakvu obradu sve do kišnog razdoblja.znam da je to vrlo zahtjevan i težak način održavanja nasada ali mi je dao najbolje rezultate,tako da mi nije žao prolivenog znoja,a i lavanda je zahvalna   ovaj nasad sadili smo u 5.mjesecu 2010.g.

Hvala Tomo 522 ,ima tu muke dok naraste poslije je laganije ali opet muka.Jozef a tako na prvi pogleg se čini ko pjeskulja sipka ja trimerom kosim par puta godišnje pustim travu do koljena i onda ju smažem do zemlje,u ljetno vrijeme pogori trava  bar ovih sušnih godina .

A zeznu se u razmaku u to vrijeme informacije bilo malo pa sam isao na međuredni razmak od dva metra to je dobro za Tomicu dok nema cvijeta i mali grmiči ,a kad naraste grmurina strojno se nemože kositi preusko ,treba biti dva i pol metra razmak .

I trebalo bi na foliju sadit sadnice prve dve godine ili kopat motikom oko nje ,ali ako imaš 10.000 sadnica i više ko bi to vremena nema zato na foliju dok se ne napravi grm kasnije je malo lakše kad se formira grm .

da istina što kažeš,malo je škakljivo odrediti razmak između redova,uvijek je bolje da je šire,al onda su veliki gubitci na neiskorištenoj površini zemlje,tako da svatko mora sam odlučit kako će napravit prema pstoječoj mehanizaciji ili nabavke iste,znači veliki(visoki) traktor koji može zajahat redove lavande ili mali za između redova.ja ću još tjerat ovako,malo je naknap al još ide.imam još jedan as u rukavu   tomicu mogu još malo suziti pa bude išlo.

rzmišljao sam i ja o foliji,al to mi je bila prevelika investicija,a imao sam prilike vidjeti kod susjeda,on je postavio foliju i to izgleda da je naletio na neku nekvalitetnu,nije mu izdržala ni punih godinu dana,a zemlja ispod nje mu je postala tvrda ko kamen mada to korovu nije ništa smetalo,ma čudo jedno..tako da sam od toga odustao 

Jozef, to sve točno pišeš za međuredni razmak, prema mehanizaciji koju posjeduješ,ja sam ipak za opciju međuredni razmak dva i pol metra, to je višegodišnja biljka i popravka više nema kasnije, a u međuvremenu možda i nabaviš neki bolji stroj ,dobro to ko ima jako puno, za manje je bolje uže, više se dobije sadnica po jedinici površine ,  te folije postoje više vrsta , one koje traju godinu dana, ili do godinu dana, i jednostavno strunu i sprhnu, i postoje one koje traju duže, dvije tri godine taman toliko koliko treba da se grm formira, ako se kosi oko njega  da ga ne oštetiš.

Nate šta dečki prvo ču napisat,,da nebi bilo poslje da nisam reko,,,SVAKA VAM ČAST NA OVIM NASADIMA LAVANDE,.od prvog do zadnjeg..   nema se ča reč nego milina za bacit oko,...

E sad me zanima dali je moguče,,,to je neka moja vizija suzit još redove,,nači da je ona skoro pa spojena,,,,u zimi je lako kopačicom ili malom frezom proč,,,a po ljeti neda travi da izbija,,,neznam ako me razumijete,,,,ili je problem da mora imat zraka,,jer bite samim time dobili na večem broju sadnica,nači veča iskorištenost zemlje,,,a samim time,,manje kopanja,...neka se niko ne nađe uvrijeđenim,,,eto samo pitam,,pa da vidimo šta drugi misle,...

još suzit?meni nebi odgovaralo,Zorane pogledaj moju prvu sliku,cvijetovi se skoro dodiruju između redova,a razmak sadnje je bio 210 cm.druge godine će mi biti još uže jer su se grmovi proširili   dobili na gustoči i na širini,neznam ni sam gdje im je limit   

Bagerista hvala na pohvali ,nečemo se uvrijedit samo ti pitaj,što se tiče međurednog razmaka može se značajno smanjiti ,a kao posljedica toga je da se  grmovi  zatvore i za 3-4 godine potpuno se spoje i zatvore red što omogučava više sadnica po jedinici površine   ali onda imaš sve ručni rad u nasadu , a vremena malo bar kod nas zaposlenih trava tako i tako raste ko šašava oda samo sa trimerom možeš kosit nemože se ni motokultivatorom kositi redovi su spojeni

Ranije se lavanda sadila u razmaku 120x50 prava lavanda ,a hibridna na razmak 150x70 ,a kako je vrijeme odmicalo stvarali se i novi širokohodni strojevi ,pa se i razmak morao povečavati koji je za pravu lavandu je  150x40 , hibridna180x60  200x50  ja sam osobno sadio međuredni razmak 200x80 i pojedini grmovi koji su bolje napredovali imaju presjek grma oko 80 cm,i kad se pognjoje sa 5.20.30.npk u cvatu se zatvore ne sasvim ali blizu,trebao sam iči na 250x80 to bi bilo za mene dobro.

No to sve može varirat prema strojčekima koje posjeduješ ili si u nakani da ih nabaviš ,znam dosta ljudi koji su radili uske redove pa sad problem nemože ni Vinković u red kamoli veći traktor kod hibridne lavande,a zemlje tako ima koliko hočeš puste sve više i više bar kod mene .

gospodo moram vam reci da lavanda sa slika lepo izgleda, mozda malo pomeram temu u drugom pravcu, ja imam dobre uslove za uzgoj lavande ali se nikad nisam odlucio na taj korak prvenstveno zbog nikakvog iskustva drugih ljudi u mom kraju, kada se ispostuju sve agrotehnicke mere, i odbiju troskovi setve, obrade, amortizacija itd. koliki je ocekivani profit recimo po ha (hektar 100x100m)? znam da mi to niko ne moze teci tacno ali me iteresuje orjentaciono.
prema svemu sudeci je isplativo.

orjentacijski 10 000 e,može biti i više od toga a može i manje,čak može biti totalna pušiona.pretpostavka je majka svih zajeba   

pa to je dobra "teorijska " zarada. iskreno, treba se pozabaviti ovom kulturom, ima tu dosta posla  

Može ako imaš zaokružen ciklus proizvodnje,da sam destiliraš ulje prodaješ na malo jer je skuplje ,puniš suhim cvijetom ukrasne vrečice, razne gramaže vrečice itd, strojeve imaš već male, samo da nije oranica tamo gde ima puno vode, da stoji voda lavanda nevoli baš puno vode ,bilo bi dobro da je na brdu da se cijedi voda ali nije to nužno ,samo da nije močvarno .

Ja nemam taj ciklus zaokružen i ispativost nije ni približno tolika, a ni količina sadnica nije velika ,bio prije par godina pilot projekt kontinetalna lavanda, ja probao i odlično ide, ali sad nemam pak vremena toliko ,ali odžavam nasad jer bi ove godine pokušao popuniti još sa sadnicama .

Za odzavanje nasada ti treba samo freza ,ako imaš rotokosu ili malčer trimer sve s čime možeš suzbiti travu,korov .

i ja sam zakljucio da je najkvalitetnije imati svoju destileriju koju, moram priznati, uopste nije tesko napraviti. sto se tice zemlje, licno imam 1 ha neiskoriscenog zemljista neke 50-te klase, nije oranica, ima sve preduslove za gajenje lavande. nekada su moji preci kosili livadsko seno za hranu za krupnu stoku, nije koseno 10-tak godina, ima velike sanse da je pocelo trnje da raste itd, a i ja licno nisam isao tamo 5-6 godina, takodje mogu kupiti pored mojih, nazovi livada, jos nekoliko ha za male pare. mehanizciju imam i malu i veliku. kazes lavanda ne voli vodu, tu vode nema ni za lek ali ima zmija za izvoz!

Pozdrav, tako je nabavi destilacijski uređaj polovan ili nov ,ili napravi to bi bilo još bolja i jeftina izvedba ,pošto se baviš grijanjem veči su i izgledi da napraviš uređaj ili kotao destilacijski kako mi kažemo ,kako ti je jednostavnije i financiski prihvatljivo.Što se zemlje tiče za lavandu je dobra , lavanda nije toliko baš zahtjevna biljka,vode treba ali ne da stoji u vodi ,kako u Dalmaciji raste između kamena i voda je oskudna, treba dosta sunca i topline lavanda ,mora biti  na južnoj strani ili samo da je veči dio dana na suncu i to je ok,

Đubrenje je poželjno, npk bez klora isto ko za voće i povrće ,stajnjak isto ili organska ,,ako ne đubriš cvijeta manje dobiš ali opet dobiš nije da nema ništa ja u zadnje vrijeme nisam đubrio i vidi se nedostatak ,imaš više vrsta lavande mi sadimo hibridnu lavandu samo par njih je iskoristivo ostale nisu,a ima ih četrdesetak vrsta.

Ovo što ti zemlja stoji, nekorištena imaš predspozicije za organsku proizvodnju ,a  kolegica lavandica  isto ima  lavandu i to organskom proivodnjom  pa o tome može ona više ima s time iskustva u proizvodnji mada je dio več opisala u svojem predstavljanju u temi predstavi se pa tamo možeš pročitati .

Na jednom hektaru možeš lijepu plantažu malu imati, pa i mogučnosti proširenja plantaže, svuda ona može pogotovo kod tebe vidiš snimke samo mislim da je ono prava lavanda nije hibrid bar po snimci pitačemo lavandicu , mehanizaciju imaš i to je to samo dobra volja prekopirati ču malu skriptu i link postaviti ovih dana .(destilerija kako to misliš napraviti).

Pozdrav ,mala uputa o lavandi ,sadnja,uzgoj,iskorištavanje.

https://app.box.com/s/d31cz0y45fjggmb10bey

hvala tony5 na ovom uputstvu, planirao sam traziti od vas iskusnijih ovako nesto.

admin sto se osuncavanja tice, 90% terena je osuncano preko celog dana, ostalih 10% je u jutarnjim satima zaklonjeno od sunca, sto se tice djubrenja, svestan sam toga da bez adekvatnog djubrenja ne mozes da ocekujes adekvatne prinose.
gradnja destilerije po principu sa prve slike. za generator pare bih koristio neki parni kotao snage recimo 40-50 kw. mora da ima neki gorionik(nafta, gas ili pelet), automatika za kontrolu temperature pare i verovatno jos nekih parametara, ovakav sistem je sa malim radnim pritiskom do dva bara recimo (sve ovo pricam iz glave, nisam ni poceo da projektujem) para se ubacije u sud u kome se nalazi lavanda koji mora kvalitetno da bude izolovan. na kraju u kondenzator i separator, za kondenzator bih verovatno iskoristo solarni bojler za tehnicku toplu vodu (stednja energije), i to je to u grubom smislu. princip je jednostavan ali ima detalja koji se moraju dobro razmortiti

kazem detalje, evo jednog apsurda kako jednostavna stvar moze da se pretvori u katastrofu (unapred se izvinjavam sto pricam o drugoj temi)

moj komsija kupio prohromski rakijski kazan sa hemetickim spojevima ka kondenzatoru, pekli dunju u kojoj je bilo vecih komada, sve super radi, popili koju vise, nalozili ko u paklu i verovatno, usled velikog vrenja i vrtlozenja, komad dunje zacepi odvod pare ka kondenzatoru dodje do naglog povecanja pritiska u kazanu i detonacije, sva sreca niko nije bio povredjen

To je sve ok što se tiče položaja za lavandu super ,ja imam jedan mali dio na  južnoj strani tokom cijelog dana sunce ju prži i peče i ništa cvate nenormalno ,nije to prezahtjevna biljka glede uzgoja .Destileriju si več zamislio da potrebno je razradit još detalje ali vidim da ti to ide odlično super samo hrabro  ,a ovo sa rakijom pa bogami neznam što bi ti rekao ,bitno da nikom nije ništa ostalo če nekako se popravit .Imamo još tih brošurica o lavandi samo da ih pronađemo pa u pdf pretvorimo ,zatim u link i u  post postavimo .